Tokom jeseni je okruženje izuzetno lepo, pa sam iskoristio jedno od toplih miholjskih popodneva, uživao u porodičnom izletu i malo pecao.
Na brani pored starog i napuštenog hotela pecalo je nekoliko ribolovaca, ali su se žalili da je riba neaktivna i da snažan vetar otežava ribolov. Odlučio sam da potražim neku zavetrinu desno od njih i u ševaru sam raščistio jedno mesto. Pretraživajući potez ispred sebe meč štapom, na 15 metara sam pronašao čist prostor bez trave, gde je dubina bila nešto veća od jednog metra, a zbog jakog vetra, stavio sam plovak od 1,5 g.
Zaklipovao sam najlon TAKARA COMPETITION 0,18 mm na tu daljinu i mesto dohranio manjim kuglama hrane, a na kraj predveza 0,12 mm sam stavio udicu TAKARA AT 540 RED, veličine 18 i nanizao samo jednog crvića. U početku su na hranjeno mesto prišle sunčice (japanci), ali su kasnije manje babuške preovladale na hranilištu, pa sam za kratko vreme ulovio tridesetak komada, bez spadanja, što je bilo sasvim dovoljno da se uverim da su udice izuzetno kvalitetne.